Oštra supresija, takođe poznata kao “Strajk Hard” kampanja, koju je sproveo kineski režim na Ujgure u proteklih godinu dana postepeno privlači pažnju mnogih, iako je supresija oduvek bila nemilosrdna. Otprilike milion Ujgura je zatvoreno u, takozvane, kampove “re-edukacije” , gde je svaki deseti zatvoren tu bez optužbe. U ovim užasnim kampovima, Ujguri, kao i drugi muslimani koji pričaju turski (npr. Kazahstanci) su naterani da zaborave svoj identitet, i odreknu se islama. Hiljade dece ,čiji su roditelji zatvoreni, su poslati u sirotišta. Kineski režim je takodje koristio bitne podatke i napredne tehnologije (npr. Prepoznavanje lica i glasa, QR kodove) da bi nadgledao Ujgure i skupljao njihove biološke podatke kao što su DNK, uzorci krvi i skenovi zenica. Neki radnici vlade dobijaju zadatak da se usele u Ujgurske porodice bez njihovog dopuštenja. Sloboda kretanja Ujgura je veoma ograničena: oni koji trenutno žive u drugim delovima Kine, usmereni su da se vrate kući i ne smeju da napuštaju Kinu. Kineske vlasti takodje prete porodicama i daljoj familiji prekomorskih Ujgara, navodeći ih da se vrate u Kinu, a neki koji su se vratili su prijavljeni kao nestali. Oni koji su bili u državama kao što su Turska ili Amerika su takodje poslati u kampove. Nošenje šala, puštanje brade, molitve itd. smatraju se karakteristikama kriminalaca u Kini. Pored svega toga, Ujgurski jezik se ne podučava u školama, umesto toga svi predmeti se predaju na mandarinskom, ubrzavajući proces asimiliacije.
